Posjetila sam tetu Jelu na zamolbu sestre Ljilje da joj odnesem patike i namirnice,jer je nedaleko od moje kuće.

Došla sam u selo i po opisu našla kuću. Tišina. Nigdje nikoga. Popnem se uz skale, kucam na jedna, pa na druga vrata, nitko ne odgovara. Pomislih, ma mora bitu tu negdje. Uputim se u selo i sretnem jednu staricu . Pozrdavim ju i pitam za tetu Jelu, misleći da nisam pogriješila kuću. Starica mi pokaza istu kuću. Vratim se i pokucam malo jače, ali opet ništa. Ponovo odem u selo i čujem odnekud jaku glazbu.O,o , pa ovdje je živo! Idem prema " Tomsonu" i tako dođem do kuće gdje su dva momka na terasi i Muto( prepoznala sam ga po priči). Pitam za tetu Jelu, momci ne znaju ,tek su se digli, a Muto dotrči i ide ispred mene vičući: « Jeele , Jeele «. Odnekud se začuje glas - Šta je? Mala, mala te traži.Ma koja mala? Izađe  teta Jela na vrata i ugleda me , pitajuć se koja sam ja. Došla sam do nje i rekla da me je poslala s. Ljilja. Odma se razveselila i zagrlila me govoreći: « Ajde dođi ,ajmo štogod marendat». Popele smo se u kuhinju ladnu kao ledenica. Vadi teta Jela sve što ima. Raspričale se mi . Isprobava patike : « A dobre li su, ma kako je samo pogodila, ko će nju dati, mogu mi na debele bičve to mi je najdraže».Vadi sitnice iz vrećice, raduje se zahvaljuje, divi se :» Ma nu šta mi je poslala». Svoje oduševljenje je prenila i na mene. Pitam je što joj treba :» Ma ništa sinko» Nije rekla da joj trebaju drva. Kaže da ima nešto iza kuće. « Po danu malo legnem da se ugrijem, a navečer naložim» Pogledala sam  iza kuće, gotovo nema ništa. Bilo mi je jako žao da što se smrzava. Osvojila me , znala sam kad dođem opet kući da ću je doći vidit. Ispratila me, iako se teško kreće, zahvaljiva , blagoslivlja, pozdravlja sestru Ljilju, Alenku i svih. «Dođi ko u svoju kuću». bile su riječi koje sam čula na odlasku.Jako me je usrećila i zabrinula.
Naručili smo drva za tetu Jelu.
Nakon  nekoliko dana sam došla kući i naravno otišla teti Jeli. Bio je sunčan dan, sjedila je ispred kuće s rođacima koji su došli iz Splita za vikend.Kad me je ugledala, ta radost se je širila kilometrima.Sva sretna je rekla: « E, sad mi više ništa ne triba kad ste mi kupili drva. Danas je toplo pa nisam naložila ,ali kad sunce padne onda ću. Sad sam mirna za ovu zimu».
Razgovarale smo se i osjetila sam da je zabrinuta za svoju budućnost. Pokušala sam je utješiti da nema razloga za brigu, jer se dragi Bog brine za svakoga. Pita za svih u Zdencu, ali s.Ljilja joj je u srcu.Tako smo se ispričale o svemu. Pozdravile, zahvaljivale , ona meni, ja njoj, jer ne znam tko je bio sretniji.